|
|
Prva promocija knjige
bila je 20.3.2007 u 19.00 časova u dvorani "Pogon" Doma omladine
u Beogradu. Suavtor Marijan F.Kranjc nije mogao doći na
promociju te je poslao pozdravno pismo. Na ovoj stranici bit će
objavljene sve novosti i vesti iz srpskih medija u vezi tog
događaja.
|
Faksimile poziva |
Dragi
prijatelji, poštovani gosti!
Dozvolite mi najprije, da vas sve
zajedno iskreno i srdačno pozdravim.
Naravno, veće zadovoljstvo bi mi
bilo, da to mogu učiniti osobno i neposredno, medjutim iz nekih
sebi svojstvenih razloga nisam nabavio putne isprave, pa tako ne
mogu putovati ni po Europi ni po Balkanu! Iako ne želim praviti razlike,
ipak mi čini posebno zadovoljstvo, da najprije pozdravim svoje
školske drugove iz Vojne akademije, a posebne one sa kojima sam
drugovao punih 60 godina. Upoznao sam i nekoliko ljubaznih
zemljakinja, čije očeve je poštovani dr. Mile Bjelajac uvrstio
medju generalitetu jugoslovenske kraljeve vojske, Vladimira
Skubica, Metoda Rakuše, Linusa Dekaneve i druge, dok smo za
neke, kao npr. generala Petovara, tek nedavno saznali da su jim
koreni slovenački! Posebno bih želeo pozdraviti poštovanog dr.
Aleksandra Nedoka, koji mi je ljubazno pomogao, da smo konačno
saznali za skoro sve slovenačke vojne lekare u srpskoj vojsci, a
ujedno ustanovili, da nam stari očevi potiću iz dveh susednih
sela u prelepoj Prlekiji! Sa moje strane i posebna zahvala
gospodinu Jagošu Đuretiću, direktoru ugledne beograjske
izdavačke kuće »Filip Višnjić« i saradnicima, a posebna zahvala
uglednim naučnicima dr. Veselinu Đuretiću, dr. Miletu Bjelajcu i
dr. Veljku Đuriću, čiji je dug, da pošteno ocene ovu malu
knjižicu o zajedničkoj slovenačko-srpskoj istoriji. U eri moderne komunikacije ja sam
u Beogradu pronašao i jednog posebnog prijatelja – nazvao sam ga
uslovno »internetnim«, jer kako drugačije objasniti, da se nekim
kontaktirate samo preko interneta in onda čak zajedno napišete
knjigu, na čijoj promociji ste danas svedoci. Sa Slobodan Kljakićem,
prijateljem mog prijatelja, brzo smo uspostavili ljudski i
interesni kontakt. Obojica smo ispoljili interes za istinom, pa
je to bio i osnovni razlog, da sam odmah prihvatio, da u
Sloveniji predstavim odredjeni istorijski dokumenat – radi se o
izveštaju generalštabnog majora Karla Novaka, komandanta
slovenačkih četnika, a koji je posedovao pukovnik Živan Knežević,
kraljev adjutant, vojni ataše, čovek, koji taj izveštaj nije
hteo objaviti u Srbiji, da ne bi uvredio slovenačke prijatelje,
medju koje je spadao i major Ivan Fregl, čiju ćerku smo pronašli
sred Beograda, i koju srdačno pozdravljam!
|
Odlučili smo se za slovenačko i srpsko izdanje. Interes za
slovenačko je veliki, jer je na izmaku i drugo izdanje. Poželimo
tako uspešnu prodaju i srpskom …
Sa odredjene vremenske distance
smo sa Slobodanom pokušali istoričarima prikazati ne samo
izveštaj majora Novaka, već pre svega njegovu pozadinu. A tu
pozadinu smo nas dvojica, Slobodan kao iskusan novinarski
istraživać, a ja kao vojni bezbednostni ekspert, dobro
poznavali. Tako smo glavne i sporedne ličnosti predstavili u
pravom svetlu – majora Novaka kao saradnika engleske,
italijanske, nemačke, pa možda i sovjetske obaveštajne službe, a
njegovog naslednika generala Ivana Prezelja - Andreja kao
nemačkog agenta! Ja sam, uz velike muke, tek nedavno uspeo
objaviti i dokumentovani feljton, da je i štajerski deo
slovenačkih četnika bio usmeravn sa strane nemačke vojne
obaveštajne službe odnosno kasnije gestapa. Na sreču sam
pronašao i živog četnika sa kojim sam se sreo još kao
devetogodišnji dečak, a koji je bio čak svedok sklapanja
dogovora o kolaboraciji tih četnika sa Nemcima.
Takozvani režimski istoričari
takve istraživaće kao što smo Slobodan i ja, ne vole baš mnogo,
jer jim upravo iz tog skrivenog obaveštajnog podzemlja
predstavljamo deliće prave istine. Plavoj gardi, koja je najpre
izašla u Sloveniji, dodali smo mnoge arhivske dokumente, a
ujedno se iz SAD javio veoma važan svedok – radiotelegrafista
majora Novaka, koji nam je slučajno odkrio, da je njegov
najbolji drug bio nemački poručnik Abvera, a koji je bio inaće
navodni saradnik komandanta štajerskih četnika, narednika Jožeta
Melahera - Zmagoslava.
Istoričarima smo ostavili jasnu
poruku, da četnički kolaboranti ne mogu biti oslobodioci zemlje
ili naroda, osim onih pripadnika Jugoslovenske vojske izvan
domovine, u Egiptu i Palestini, kao i licima, koji su bili
pripadnici savezničkih, pa i zapadnih obaveštajnih službi. Medju
njima smo otkrili i sina generala Rudolfa Maistra, pa zato
smatramo, da samo oni zaslužuju rehabilitaciju.
U Srbiji se i nije dosta znalo,
da su u Sloveniji postojali baš »pravi« slovenački četnici, koji
su bili neposredno potčinjeni generalu Draži Mihailoviću. Ovom
knjigom, kojoj smo dali i naslov »Slovenački četnici«, pokušali
smo srpskoj javnosti prikazati delić istorijske istine, jer se
upravo ovih dana u Srbiji u izdavačkoj kući Pogledi iz
Kragujevca piše i istorija ravnogorskog pokreta … Nek se zna, da
su mnogi Slovenci žrtvovali živote za te ideale, koji se nisu
ostvarili, jer su rukovodioci bili figure stranih obaveštajnih
službi. Pa i general Draža Mihailović, za koga je ruski
istoričar dokazao, da je bio agent sovjetske vojne obaveštajne
službe!
Političke odluke o priznavanju
raznih sukobljenih strana u našoj zajedničkoj istoriji zato
ostavimo istoričarima i vremenu! Počekajmo, da se otvore arhive!
Tamo se krije prava istina.
Hvala što ste me slušali!
Marijan F. Kranjc
general-major u penziji |
|
Faksimile najave iz beograjskega
časopisa PRESS, Beograd; 20.3.2007 |
Izvod prvog izveštaja
(Slobodan Kljakić, 29.3.2007)
Poštovani Marijane,
po opštem mišljenju je beogradska
promocija naše knjige Slovenački četnici protekla spektakularno!
Iako je bilo nevreme i opšti
saobračni haos, u Domu omladine se okupilo oko 80 zvanica. Medju
njima je bila i gospodja Gordana Fregl, ćerka četničkog majora,
Slovenca, koga su Nemci još 1941.g. streljali zajedno sa sinom
vojvode Mišića. Bilo je prisutno i osam Vaših drugova iz X.
klase VA JNA. Promocija se čak odužila. Ulogu voditelja je
znalački obavio gospodin Oliver Potežica, moj kum, a inaće bivši
ambasador.
Na početku sam pročitao Vaše
pozdravno pismo, koje je ostavilo povoljan utisak na prisutne.
Od promotora je najprije govorio prof. dr. Mile Bjelajac, koji
je prisutnima predstavio i neke Vaše ranije radove, kao i
saradnju na njegovoj knjizi o generalitetu vojske Kraljevine
Jugoslavije. Zatim je reć uzeo gospodin dr. Veselin Đuretić.
Pored pohvala, bilo je, naravno, i kritičkih primedaba, naročito
na naše spominjanje obaveštajnih usluga generala Draže
Mihailovića i njegovog savetnika Dragiše Vasića. Treći i
najavljeni promotor gospodin dr. Veljko Đurić je opravdao svoju
otsutnost.
Onda sam i sam uzeo reć i
posvedočio kako je ovaj Novakov izveštaj stigao u moje ruke
preko pokojnog prijatelja i istoričara Petra Bosnića, kako smo
se povezala i odlučili za dva izdanja: slovenačko i srpsko.
Diskutirali su i drugi.
Ovo pišem na brzu ruku, a
izveštaj za web stranu, sa fotografija, stiže kasnije.
Sve najbolje želi Vam,
Slobodan |
|
Izvješće na
internetskoj stranici
àhttp://www.novinar.de
Kultura | 23. mart 2007.
‘Slovenački četnici’ Slobodana
Kljakića i Marjana Kranjca
BEOGRAD - Knjiga “Slovenački
četnici” publiciste Slobodana Kljakića i penzionisanog general-majora
Marijana F. Kranjca, u izdanju “Filipa Višnjića”, predstavljena
je u sali “Pogon” beogradskog Doma omladine. Atmosfera u sali je
podsećala na onu iz nekih prošlih vremena, a reagovanje publike
najbolje je pokazalo da teme poput četničkog pokreta u Sloveniji
još uvek izazivaju kontroverze.
Kljakić je pročitao pismo
odsutnog koautora Kranjca koji nije mogao da doputuje jer nema
putnih isprava, u kome piše da je ovo svedočanastvo, bazirano na
poverljivom izveštaju vojvode i komandanta četničkog pokreta u
Sloveniji Karla Novaka i drugih dokumenata iz arhiva emigracije,
privuklo veliku pažnju u Sloveniji.
Knjiga je u Sloveniji objavljena
prošle godine pod naslovom “Plava garda” i već su prodata dva
izdanja.
Kranjac se nada da će knjiga
imati istu čitanost i u Srbiji jer joj je cilj da šira javnost
sazna više o jednom poglavlju zajedničke srpsko-slovenačke
istorije.
Govoreći o knjizi iz ugla
istoričara, dr Mile Bjelajac sa Instituta za savremenu istoriju
pomenuo je prethodne knjige Marijana F. Kranjca “Slovenačka
vojna inteligencija” i “Balkanski vojnički poligon” kao “uvod” u
delo koje jasno pokazuje da je Ravnogorski pokret Kraljevske
vojske u Otadžbini imao svoj slovenački ogranak koji je delovao
u tradiciji jugoslovenske ideje.
On smatra da su integralni
dokumenti uključeni u knjigu veoma dragocna istorijska građa
koja je do sada bila poznata samo uskom krugu stručnjaka, iako
se ne slaže sa svim zaključcima koje nude autori.
Za Bjelajca je važno što knjiga
pokazuje da osnova Ravnogorskog pokreta nije bio velikosrpski
šovinizam, kako je tvrdila komunistička propaganda, već je
polazio od ideje jugoslovenstva, i da zločini protiv drugih
naroda nisu vršeni po nalogu vrhovne komande već su to bili akti
osvete lokalnih komandanata.
Dr Veselin Đuretić je na
promiciji knjige analizirao situaciju u Srbiji i Sloveniji da bi
pokazao kako je četnički pokret evoluirao u različitim pravcima
u ovim dvema sredinama.
Tanjug
|
|
Promocija knjige ,,Slovenački četnici’’
u Beogradu
(Slobodan Kljakić, 7.4.2007)
Knjiga ’’Slovenački četnici’’
Slobodana Kljakića i Marijana F. Kranjca, u izdanju beogradske
izdavačke kuće ,,Filip Višnjić’’, predstavljena je srpskoj
javnosti na promociji održanoj 20. marta u beogradskom Domu
omladine.
Tog popodneva i večeri Beograd je
zahvatila prava kišna nepogoda. Uprkos tome što je saobraćaj bio
gotovo blokiran, u salu ,,Pogon’’ Doma omladine došlo je
stotinak učesnika tribine, najvaljene istog dana u ,,Politici’’
i u dnevnom listu ,,Press’’. Promociji je prisustvovao i
gospodin Jagoš Djuretić, direktor izdavačkog preduzeća »Filip
Višnjić« iz Beograda.
O knjizi su govorili dr Veselin
Đuretić, dr Mile Bjelajac i Oliver Potežica, karijerni
jugoslovenski i srpski diplomata, ambasador i izvanredan znalac
istorije, kao i Slobodan Kljakić. Zbog iskrslih obaveza, dr.
Veljko Đurić nije učestvovao u promociji jer je morao da se
posveti gostima pristiglim iz Italije.
Na početku je Sl. Kljakić
pročitao pozdravno pismo svog ,,internetnog prijatelja’’ i
koautora Marijana F. Kranjca, koje su prisutni saslušali s
velikom pažnjom i pozdravili s očigledno pojačanim emocijama.
Promociji je prisustvovala
gospođa Gordana Fregl, kćerka majora Ivana Fregla, koga su
Nemci, zajedno s majorem Aleksandrom Mišićem, pošto su ih
uhvatili na Ravnoj Gori, streljali u Valjevu sredinom decembra
1941. godine.
Bila je prisutna i gospođa
Mirjana Gavrilović, kćerka poznatog pukovnika srpske i
jugoslovenske vojske Jovana Trišića, koji je u okupiranoj Srbiji
postavljen za komandanta žandarmerije, ali ga je uhapsio Gestapo
kao saradnika Draže Mihailovića, posle čega je bio zatočenik
nacističkih logora, a od oslobođenja 1945. godine politički
emigrant u SAD.
Doktor Mile Bjelajac je,
pominjući i sopstvenu saradnju s Marijanom F. Kranjcom, upoznao
publiku s njegovim knjigama Slovenačka vojna inteligencija i
Balkanski vojnički poligon.
Analizirajući Slovenačke četnike
sa stanovišta naučne istoriografije, dr Bjelajac je izneo i
ocenu da je reč o građi donedavno poznatoj samo uskom krugu
stručnjaka, pri čemu su posebno dragoceni dokumetni iz arhive
majora Nikole Kosića. Po njegovim rečima, ovi dokumenti svedoče
da je osnova Ravnogorskog pokreta bila ideja jugoslovenstva, a
ne velikosrpski šovinizam. Razumljivo, on se nije složio sa svim
zaključcima koje nude autori, pogotovo kada je reč o njihovom
nastojanju da razotkriju pozadinu Ravnogorskog pokreta jer, po
njegovim rečima, ,,dokumenti iz obaveštajnih službi iz ugla
istoričara nisu mnogo uverljivi’’.
Doktor Veselin Đuretić je o
knjizi govorio naslanjajući se na svoju davno definisanu
koncepciju o četničkom pokretu kao izrazu ,,srpske
egzistencijalne dijalektike’’, te o partizanima kao
internacionalističkom pokretu kome ta ,,egzistencijalna
dijalektika’’ nije bila prioritet. On je uspostavio i paralelu
između ,,četiri sloja’’ srpske i slovenačke egzistencijalne
situacije 1941-1945. godine.
Unutar tih slojeva dr Đuretić je
uspostavio i paralele Milan Nedić-Leon Rupnik, odnosno Karl
Novak-Draža Mihailović. Dr Đuretić je negirao tvrdnje iznete u
knjizi da je Draža Mihailović bio sovjetski obaveštajac.
Oliver Potežica je ocenio knjigu
kao važan doprinos razumevanju novije slovenačke, srpske i
jugoslovenske prošlosti. On je naglasio da ma koliko vredan,
jedan dokument nikada ne može da iscrpe istorijsku istinu,
dokument je uvek samo jedan delić istine koji istraživačima i
zainteresovanima omogućuje da sklope što celovitiju i tačniju
sliku istorijskih zbivanja i procesa.
Slobodan Kljakić je upoznao prisutne s nastankom knjige ,,Slovenački
četnici’’ i o načinu saradnje s Marijanom F. Kranjcom na ovom
projektu. Posebno je govorio o Petru Bosniću, preminulom
prijatelju, saradniku i publicisti, od koga su autori dobili na
korišćenje poverljivi izveštaj majora Karla I. Novaka. Na kraju
promocije, gospođi Mili Bosnić, supruzi preminulog Petra Bosnića,
uručeno je i slovenačko i srpsko izdanje knjige.
|
Pogled na Salu pogon Doma omladine |
Čitanje pozdravnog pisma Marijana F. Kranjca
sleva nadesno Slobodan Kljakić, Veselin Djuretić,
Oliver Potezica i Mile Bjelajac |
Oliver Potezica i Mile Bjelajac |
Slobodan Kljakić i Veselin
Djuretić |
Reč Veselina Djuretića |
Kljakić Jugoslava (Juga),
Kljakić Senka (Senja)
i Kljakić Mirjana |
|
|
|
FILA
HOBBY M&M -2007
NOVA ODLIKOVANJA - RAVNOGORSKA SPOMENICA
(Nenad Bjeloš)
|
|
NOVI ČETNIČKI VOJVODE
Mile Rakočević, vazduhoplovni major
VKJ, koji je umro 6. 2. 2007 u Parizu, bio je poslednji
od 25 četničkih vojvoda JVuD. Po njegovoj poslednoj
volji je sin Djordje dana 17. 3. 2007 u crkvi Sv. Save u
Parizu proglasio 15 novih četničkih vojvoda (narednih 9
će kasnije proglasiti Veliki savet), medju kojima i
kapetan Uroš Šuštarič, podpredsednik udruženja "Ćića
Dražo". |
Ujedno je Šuštarič nedavno
primio i zlatu značku srpske vlade radi svog doprinosa
saradnji izmedju Slovenije i Srbije.
Novom odnosno drugom
četničkom vojvodi "Triglavskom", sam 30. 6. 2007 poslao
javnu čestitku preko internetskih stranica lista
Večernje novosti
(slika gore). |
Uroš Šuštarič na
promociji knjige PLAVA GARDA
u Ljubljani u junu 2006. |
|
|